Škola i roditelji solidarno odgovaraju za naknadu štete usled nasilničkog ponašanja maloletne dece u školi

Iz obrazloženja:

To što roditelji nisu znali šta se dešava u školi, niti su znali za nasilničko ponašanje svoje dece, a koje se ogleda u grubom vređanju, zlostavljanju i teškim ponižavanjem ovde mal. tužilaca, ne može da bude opravdanje za roditelje, niti se može prihvatiti kao pravilno utvrđenje prvostepenog suda da nema propusta roditelja u vaspitanju mal. dece, jer uspešno vaspitavanje mal. dece ne podrazumeva nasilničko ponašanje u uslovima kada ne postoji adekvatan nadzor, u konkretnom slučaju od strane škole, već je to rezultat i vaspitanje od strane roditelja. 

Odgovornost škole za štetu koju pretrpi učenik za vreme boravka u školi

Zakonom nije propisana objektivna odgovornost škole za štetu koju pretrpi učenik za vreme boravka u školi.

Iz obrazloženja:

Neosnovano se žalba poziva na objektivnu odgovornost škole po čl. 173. i 174. ZOO-a, koji propisuju objektivnu odgovornost imaoca opasne stvari i vršioca opasne delatnosti, za štetu koja nastane u vezi sa tom stvari, odnosno delatnosti, iz razloga što je navodno krov zgrade zato što je nizak tako da se učenici mogu lako popeti na njega opasna stvar, i što je delatnost škole opasna delatnost.

Pravo zaposlenih u javnim službama na minimalnu zaradu

Ustavnopravno je neprihvatljiv zaključak Apelacionog suda da zaposlenima u javnim službama ne pripada pravo na minimalnu zaradu, jer se radi o zaposlenima u javnoj službi na koje se kao lex specialis primenjuje Zakon o platama u državnim organima i javnim službama.

Iz obrazloženja:

Odlučujući o povredi prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava u svetlu navedenih ustavnopravnih razloga u vezi osporene presude, Ustavni sud ocenjuje da se podnositeljke žale na pogrešnu primenu materijalnog prava. 

Povreda na radu i naknada štete

Iz obrazloženja:

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu, u stavu jedan izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev pa je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja opšteživotne aktivnosti iznos od 750.000,00 dinara, za pretrpljene fizičke bolove u iznosu od 300.000,00 dinara, za pretrpljeni strah iznos od 250.000,00 dinara i za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti u iznosu od 200.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 28.02.2013.godine do isplate u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude, stavom dva izreke odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja opšteživotne aktivnosti iznos od još od 50.000,00 dinara preko dosuđenih 750.000,00 dinara do traženih 800.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 28.02.2013.godine, pa do isplate u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude, kao neosnovan

 žalba je neosnovana.

Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika neposredno se primenjuje tako da na zakonitost rešenja kojim je utvrđen zaposleni za čijim je radom prestala potreba

Iz obrazloženja:

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tužene osnovne škole na poslovima nastavnika likovne kulture. Na radnom mestu nastavnika likovne kulture za školsku 2010/2011. godinu smanjen je broj potrebnih izvršilaca pošto se nastava iz predmeta likovne kulture od te školske godine više nije mogla izvoditi u mlađim razredima (od prvog do četvrtog razreda). Zbog toga je školski odbor tužene formirao Komisiju za utvrđivanje rang liste prema kriterijumima iz člana 33. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika ("Službeni glasnik RS", broj 12/09), radi utvrđivanja zaposlenih za čijim je radom prestala potreba.